ODRŽANO NAUČNO-STRUČNO SAVETOVANJE „DOBAR DAN DOMAĆINE”

Naučno-stručno savetovanje poljoprivrednika „Dobar dan domaćine” u organizaciji novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, počelo pre deset godina u Novom Sadu, a od ove godine se još više približava vojvođanskim ratarima, tako da je prvi put održano u Sremskoj Mitrovici. Poljoprivrednici su pokazali veliko interesovanje za teme i imali su priliku da se posavetuju sa stručnjacima iz agroekonomije i tehnologije proizvodnje.

Od stručnih tema poljoprivrednici su mogli da saslušaju predavanja i razgovaraju o tome da li je moguće predvideti biljnu proizvodnju u eri učestalije pojave sušnih godina, aktuelnom stanju useva pšenice i uljane repice, konkurentnosti naših ratara u odnosu na farmere iz razvijenih zemalja EU, racionalom korišćenju zemljišta za intenzivnu proizvodnju i upotrebu stajnjaka, kao i o ulozi prognozno izveštajnih stanica u funkciji ratarstva.

Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica, prvo Naučno-stručno savetovanje „Dobar dan domaćine” u našem gradu ocenjuje kao veoma uspešno jer je privuklo veliku pažnju poljoprivrednika. “Velik odziv poljoprivrednika pokazuje koliko su ovo važne teme, i za
one koji se bave poljoprivredom, i za nas koji programiramo razvojne politike u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. Skup predstavlja značajan transfer znanja ka poljoprivrednicima u cilju unapređenja
poljoprivredne proizvodnje i daljeg razvoja poljoprivrede kroz primenu savremenih tehnoloških rešenja. Do sada se Savetovanje održavalo u Novom Sadu, na Poljoprivrednom fakultetu, a ideja organizatora je da se od ove godine, važne agro teme, kroz panel-diskusije, još više približe poljoprivrednicima iz Vojvodine. Od ove godine se Savetovanje održava u nekoliko gradova Vojvodine i Grad Sremska Mitrovica je dao svoj doprinos, tako da se Savetovanje za Sremski okvir održava u našem gradu,
a domaćin Savetovanja je Agencija za ruralni razvoj. Obuhvaćene su korisne teme od proizvodnje šećerne repe, do racionalnog korišćenja zemljišta, upotrebe stajnjaka, predviđanje ratarske proizvodnje u eri sve učestalijih sušnih godina.“

Realizator ovog programa je Departman za ratarstvo i povrtarstvo, uz podršku udruženja „Agroprofit“ – izdavača lista za poljoprivrednike „Gazdinstvo“, a pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za
poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Savetovanje je pomoglo i više kompanija iz oblasti agrara, a obuhvata teme koje su usaglašene sa vojvođanskim udruženjima poljoprivrednika i savetodavnim stručnim službama, koje pokrivaju ovaj region.

Savetovanje je zvanično otvorio Nenad Katanić, pomoćnik ministra poljoprivrede, a Mladen Petković, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, rekao je na početku Savetovanja: “Na ovom savetovanju imamo priliku da poljoprivrednicima prezentujemo stručna znanja i sve
finansijske mogućnosti koje im stoje na raspolaganju za investicije u poljoprivredi. Sekretarijat u okviru agrarne politike u 2019. godne ima mnoštvo konkursnih linija koje se nastavljaju i iz prethodnih godina,
imamo dobar kontinuitet i pokrenuli smo i neke nove mere. Budžet je povećan tako da poljoprivrednici mogu da očekuju potpunu podršku Sekretarijata za poljoprivredu.”

Prof. dr Dragana Latković, sa Departmana za ratarstvo i povrtarstvo,  ističe: „Savetovanje je postalo pokret znanja i to pre svega zahvaljujući podršci Pokrajinskog skeretarijata za poljoprivredu,
vodoprivredu i šumarstvo, većim delom, i naravno podršci Ministarstva poljoprivrede. Novina je to što ove godine idemo u sredine kod poljoprivrednih proizvođača, iako je bilo jednostavnije sve organizovati
dva dana u Novom Sadu, za ovo smo se odlučili jer nam je namera da se približimo poljoprivrednim proizvođačima. Vojvodina je, bez obzira koliko se nekome činilo da je mala, na neki način vrlo specifična i dolaskom u ovakve sredine obrađujemo teme koje su upravo poljoprivredni proizvođači sa ovog terena želeli da čuju. Ono što ih zanima je šta se prošle godine desilo sa šećernom repom, što je neprijatna tema za sve nas, ali tražili su da čuju Dragicu Cvijanković koja je stala pred njih  i rekla svoj stav i mišljenje o tome. Druga neizbežna tema na samom početku su mere agrarne politike Republike Srbije i podsticaj AP Vojvodine za poljoprivrednike, gde se pričalo o novim linijama koje se otvaraju i konkursima. Bilo je govora o zemljištu i to sa više aspekata. Kolega dr Dragan Milić, savetnik ministra poljoprivrede, govorio je o novom zakonu o zemljištu, šta se tu radi i u kom se smeru ide, a znamo i da je parola Ministarstva poljoprivrede – zemlja je sve. Ponovo želimo da apelujemo na svest poljoprivrednih proizvođača i celog društva šta se to dešava sa našim zemljištem, jako ga puno iskorištavamo – šta je sa stajnjakom, šta je sa zaoravanjem žetvenih ostataka, bilo bi, sa naše strane, krajnje neodgovorno da o tome ne pričamo, jer mi smo tu zemlju ipak od nekoga nasledili i treba da je našim potomcima predamo u koliko-toliko dobrom stanju.”

Od bitnih tema prof. Latković je istakla još: “Bilo je govora o kukuruzu i suši, jer se on u Sremu dosta gaji, ali ovaj put sa malo drugačijeg aspekta. Mi ne želimo da se neke teme stalno ponavljaju, pa smo ove godine čuli koji su to pravci u selekciji kukuruza, kako ratari misle da se bore sa sušom, o tome su govorile kolege iz agro kompanija i iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, i naravno Ivana Maksimović, profesorka fiziologije biljaka sa Poljoprivrednog fakulteta, koja je na jedan suptilan način pokušala da približi našim poljoprivrednim proizvođačima šta se to u stvari dešava sa biljkama ne samo kukuruza, već i drugih jarih biljaka za vreme suše. Tu su i kolege iz Poljoprivredno stručne službe Sremska Mitrovica, Poljoprivredno stručne služne Ruma i PIS-a, koji su takođe dali svoje viđenje stanja useva na ovom terenu, tako da su poljoprivredni proizvođači posle ovog savetovanja otišli kući bogatiji za neke informacije i neka nova znanja.”
Konstatovala je da u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji svake godine imamo sve veću proizvodnju od domaće potrošnje i to je slučaj i u ovom regionu. „Naša poruka je da koristimo znanje i povećamo proizvodnju, a da državna administracija od komorskog sistema do resornog ministarstva, obezbedi preradu i prodaju. Po onome što nudi Pokrajinska vlada, ubeđena sam da ćete prepoznati mere podrške”, naglasila je Latković.

Slobodan Kekić, mladi poljoprivrednik iz Čalme, pohvalio je Grad i Agenciju za ruralni razvoj što su organizovali ovakav jedan skup i dodao: “Skup je značajan jer na njemu učestvuju profesori  Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada, mi smo kao mladi poljoprivrednici mogli da čujemo nešto novo o novim hibridima koji dolaze iz nekih stranih zemalja i o novim sredstvima za zaštitu.”

Manje je bilo stočarskih tema, ocenjuje Zoran Erić iz Martinaca inače predsednik Asocijacije stočara “Srem-Mačva” ali kaže da je ipak bilo interesantno da čuju nešto više o ratarstvu jer su za to vezani. Kao
zanimljive teme izdvojio je predavanje o sortama kukuruza i soje koje seju, a naročito predavanja u vezi subvencioniasanja proizvodnje.