U Master centru Novosadskog sajma, u nedelju 14. oktobra, održan je 10. Sajam stvaralaštva seoskih žena Vojvodine, u organizaciji Zavoda za ravnopravnost polova.
Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini je tradicionalna manifestacija Zavoda za ravnopravnost polova čiji je cilj da promoviše aktivizam, kreativnost i preduzetnički duh žena iz ruralnih područja Vojvodine, poveća vidljivost ove društvene grupe, ali i ukaže na mnogobrojne doprinose žena sa sela očuvanju kulture i života seoskih zajednica Vojvodine.
Bila je ovo prilika da se posetioci, ali i predstavnici institucija, stručna javnost i mediji upoznaju sa bogatim stvaralaštvom seoskih žena koje predstavljaju značajan resurs za razvoj poljoprivrede, turizma ali i lokalnih zajednica uopšte.
Svake godine svoje proizvode iz domaće radinosti, pre svega rukotvorine, vez, tkanice, suvenire i tradicionalnu vojvođansku hranu pripremljenu po starinskim receptima, predstavi blizu 200 seoskih udruženja žena iz svih opština i gradova Vojvodine. Uz podršku mitrovačke Gradske uprave za obrazovanje, kulturu i sport i Agencije za ruralni razvoj, i Sremska Mitrovica je imala svoje predstavnike na Sajmu. Ručne radove i sremačke specijalitete predstavili su Udruženja žena “Laćarkuše”, “Dika” iz Kuzmina, “Desanka Maksimović iz Šašinaca”, “Bešenovke”, “Ženski svet” iz Čalme, a rukotvorine, suvenire i slatko-slanu zimnicu su posetiocima ponudili “Zlatno runo Sirmiuma”, “Plodovi Mačve” iz Noćaja, “Rukotvorine Sremska Mitrovica”, PG Savatić iz Zasavice, “Koziris” iz Sremske Mitrovice i MZ Laćarak.
Posetioci su ove godine imali priliku da vide rukotvorine od slame, ljuštike, lutke krpenjče, tkane šalove, krpare, vez, i da probaju rolovani sir, kisačku sarmu, staparsku listaru, sremački i mačvanski ajvar i pindđur, kompote, salate i druge poslastice iz kuhinje vojvođanskih žena.
Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini je održan povodom obeležavanja Međunarodnog dana seoskih žena (15. oktobar). Ovaj dan ustanovljen je Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 2007. godine, kako bi zemlje širom sveta ukazale na poseban doprinos žena na selu, na njihovu ključnu ulogu na selu u unapređenju poljoprivrede i ruralnog razvoja, unapređenju kvaliteta hrane i eliminisanju siromaštva na selu.
Rad sa seoskim ženama predstavlja jednu od vodećih i najvažnijih delatnosti Zavoda. Saradnjom sa preko 300 udruženja žena na selu kroz edukativni i istraživački rad, informatičke obuke i obuke za unapređenje poslovnih veština, Zavod nastoji da doprinese poboljšanju položaja i kvaliteta svakodnevnog života žena u seoskim sredinama. Različite kulturne, socioekonomske i rodne karakteristike njihovog položaja, žene na selu čine grupom kojoj su potrebne specifične mere podrške, jer su glavne karakteristike njihovog položaja određene radom u poljoprivredi i smanjenim mogućnostima za formalno zapošljavanje van poljoprivrede.