Agencija za ruralni razvoj Sremska Mitrovica
U srcu Mačve, drugu godinu za redom, nastavila se jedna od najmlađih manifestacija na agro – gastro sceni Srema i Mačve. Reč je o “Danima paprike”, koji su u nedelju 9.septembra održani u centru sela Ravnje, koje je nadaleko poznato po paprici krupnog ploda. Iako ova godina nije bila idealna za rod paprike, svoje proizvode izložilo je 20-ak članova Udruženja povrtara „Ravnjanska kapija“- organizatora manifestacije. „Dane paprike“ podržala je Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica.
-Udruženje je od 14 članova ove godine poraslo na čak 50. Prošle godine smo organizovali prvi put ovu manifestaciju i ove godine smo se odlučili da ponovo budemo domaćini iako je rod paprike dosta slabiji. Manifestacija je značajna jer dolazi puno ljudi koji su zainteresovani za našu papriku, za kupovinu semena, kao i za proizvode od paprike i konzumnu papriku. Prošle godine smo izvozili dosta u inostranstvo, u Evropu, u Rumuniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i druge zemlje. U selu preko 100 kuća proizvodi papriku na poršini od oko od 70 do 100 hektara, isključivo papriku za ajvar, kaže Milan Bučić predsednik Udruženja „Ravnjanska kapija“.
Kao i prethodne godine, merila se najteža paprika, koja je ove godine težila 320 grama i donela ju je Valentina Vasić iz Ravnja.
U takmičenju za najukusniji ajvar učestvovalo je pet ekipa: „Crnobarke“ iz Crne Bare, „Ravnjanke“ iz Ravnja, „Mačvanke“ iz Glušaca, Kancelarija za mlade iz Sremske Mitrovice i Agencija za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica. Po oceni žirija, koji su činili članovi Udruženja ugostiteljskih i turističkih profesionalaca „Brend Balkana“ iz Kuzmina, najukusniju ajvar spremile su žene iz Crne Bare.
-Nema posebne tajne u pravljenju ajvara, svi pravimo isto, samo je bitno koliko je ljubavi uloženo u to. Bitno je da je paprika čista i dovoljno pečena, rekla je Vesna Jurišić, predsednica udruženja „Crnobarke“ iz Crne Bare.
“Išli smo u Afriku, da sadimo papriku” i ove godine bila je tema likovne radionice najmlađih Ravnjanaca, učenika OŠ “Dobrosav Radosavljević Narod” iz ovog mesta, koji su oslikali prava umetnička dela.
Agencija za ruralni razvoj je prepoznala zanačaj ove manifestacije i podržala je i ove godine u cilju popularizacije ne samo povrtarstva nego i afirmisanja i brendiranja prerađivačke delatonosti.
-Ravnje je oduvek bilo poznato po povrtarstvu, a poslednih dve do tri decenije Ravnjanci se intenzivno bave uzgajanjem paprike i postali su prepoznatljivi po tome. Udruženje „Ravnjanska kapija“ ostvarilo je pravo na sredstva po konkursu koji je raspisala Agencija za ruralni ravoj, u cilju podrške udruženjima građana čija je delatnost u funkciji ruralnog razvoja i unapređenja poljoprivrede. Jedan deo dobijnih sredstava povrtari su usmerili na organizovanje manifestacije kojom su krunisali ovogodišnji rad na polju uzgoja paprike. Iako ova godina nije bila povoljna za papriku, članovi Udruženja nisu želeli da prekidaju održavanje manifestacije koju su započeli prošle godine, jer gajenje paprike u Ravnju ima dugu tradiciju. Baštovanstvom i povrtarstvom Ravnjanci su se bavili i pre Drugog svetskog rata. Preko 70% domaćinstava gaji papriku na ukupnoj površini od oko 100 ha. Ravnjanci su nekoliko decenija posvetili selekciji, ukrštanju i stvaranju svoje sorte koju često nazivaju Ravnjanska kapija. Ona je najviše zastupljena na ravnjanskim njivama, veoma je otporna, izdržljiva, ukusna, lepog oblika, a domaćice je obožavaju, jer je odlična za ajvar. Zato i želimo da napravimo brend od ajvara spremljenog od ravnjanske paprike, koji svakako može da povrtarima obezbedi dodatnu vrednost i dodatne prihode – Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj.
Srđan Tanasić dipl. inž. zaštite bilja rekao je: “Već drugu sezonu vodimo proizvodnju ovde u Ravnju i ova godina je bila loša za papriku vremenski uslovi nisu pogodovali uzgoju paprike. Ako uporedimo prošlu i ovu godinu temperature su bile daleko ispod proseka, pogotovu u junu kada je paprika još u fazi zametanja plodova. Bilo je više padavina i veća pojava štetočina i bolesti i pored većih inputa, doveli su do smanjenih prinosa.”
